Alimentacija u Srbiji 2025

Alimentacija, odnosno izdržavanje deteta, predstavlja osnovnu obavezu roditelja prema njihovoj deci, bilo da se radi o maloletnicima ili o onima koji još uvek redovno pohađaju školu. Ova oblast stalno se unapređuje, usklađujući se sa međunarodnim standardima i potrebama društva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj parnica za alimentaciju porastao je za oko 18% u periodu od 2020. do 2024. godine, što ukazuje na sve veći broj roditelja koji traže zaštitu svojih prava putem sudova i drugih relevantnih institucija.

Godina 2025. donosi nova poboljšanja u zakonodavstvu, ubrzane sudske procedure i efikasnije načine izvršenja sudskih odluka o alimentaciji. Pored toga, vrši se uporedna analiza sa praksom u drugim državama, kako bi se Srbija dodatno uskladila sa najboljim praksama i pružila bolja zaštita deci.

I. Pravni mehanizmi za utvrđivanje i naplatu alimentacije

1. Porodični zakon – osnovni okvir

Porodični zakon (Sl. glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011, 6/2015, 11/2021, 86/2023) predstavlja glavni propis kojim se regulišu pitanja alimentacije, uključujući i izdržavanje deteta, a u nekim slučajevima i supružnika. Najvažniji aspekti ovog zakona su:

• Obaveza izdržavanja: Roditelj koji ne živi sa detetom mora da obezbedi alimentaciju u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama deteta.

• Kriterijumi za visinu alimentacije: Visina iznosa zavisi od finansijskog stanja roditelja, specifičnih potreba deteta (kao što su zdravstvene ili edukativne potrebe), kao i od prethodnog životnog standarda.

• Trajanje obaveze: Alimentacija se obezbeđuje do punoletstva deteta (18 godina), a može biti produžena do završetka redovnog školovanja, najčešće do 26 godina, ako dete nastavlja školovanje.

• Sudski postupak: Ukoliko roditelji ne mogu postići dogovor ili se dogovor ne poštuje, sud utvrđuje visinu alimentacije na osnovu dokaza o prihodima, imovini i potrebama deteta.

• Privremene mere: Do donošenja pravnosnažne presude, sud može odrediti privremenu meru za izdržavanje kako bi se zaštitili interesi deteta.

2. Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Sl. glasnik RS, br. 106/2015, 106/2016, 113/2017, 54/2019, 9/2021, 53/2023) definiše načine prinudne naplate alimentacije putem:

• Administrativne zabrane: Sud može naložiti zabranu pristupa delu zarade ili penzije dužnika.

• Plenidbe imovine: Uključuje oduzimanje pokretne imovine (kao što su automobili ili nameštaj) ili nepokretnih stvari (stan, kuća).

• Blokade bankovnih računa: Direktna prinudna naplata novca sa bankovnih računa dužnika.

U slučajevima kada dužnik ne ostvaruje redovna primanja ili nema vidljive izvore prihoda, postupak može biti složen, što može negativno uticati na decu. Zato zakon predviđa i mogućnost novčanih kazni, a u ekstremnim slučajevima i zatvorskih kazni.

3. Centri za socijalni rad i medijacija

Centri za socijalni rad pružaju podršku roditeljima u postupcima razvoda, ostvarivanja roditeljskih prava i obezbeđivanja alimentacije. Oni:

• Nude savetodavnu podršku i pomažu u postizanju mirnih rešenja.

• Pripremaju izveštaje o socijalnoj i materijalnoj situaciji porodice, koji se koriste pri donošenju sudskih odluka.

Takođe, medijacija postaje sve važniji alat za brže i jeftinije rešavanje sporova, iako, u slučaju izraženog konflikta, sudski postupak ostaje neizbežan.

4. Državni alimentacioni fond?

Iako se ideja o državnom alimentacionom fondu dugo razmatra, u Srbiji do 2025. godine još nije uspostavljen centralizovan sistem za isplatu alimentacije deci. U nekim zemljama, poput Slovenije ili zemalja EU, postoji sistem privremene isplate, a država zatim regresno potražuje dug od roditelja-dužnika. Predlozi za uvođenje sličnog fonda u Srbiji se povremeno pojavljuju, ali su finansijski i politički izazovni, te još uvek nisu realizovani.

II. Poređenje sa pravnom praksom u inostranstvu

1. Zemlje Zapadnog Balkana

• Hrvatska: Sličan pravni sistem sa državnom naknadom za decu u slučaju neplaćanja, pri čemu nadležno ministarstvo preuzima potraživanje od dužnika.

• Bosna i Hercegovina: Postoje razlike između entiteta u pogledu minimalne alimentacije i načina izvršenja, a stopa neplaćanja može biti vrlo visoka.

• Crna Gora: Nema državnog fonda, ali su uvedene novčane kazne i mogućnost kratkotrajnog zatvaranja roditelja koji ne ispunjava svoju obavezu.

2. Evropska unija

• Nemačka: Razvijen je sistem „Unterhaltsvorschuss” gde država unapred isplaćuje alimentaciju deci do 18 godina, a zatim traži povraćaj od dužnika.

• Francuska: Agencija za naplatu alimentacije (ARIPA) posreduje u izvršenju, direktno naplaćujući sredstva s plate dužnika.

• Španija: Postoji specijalizovana jedinica koja dodeljuje minimalnu mesečnu naknadu, a zatim preuzima naplatu duga od roditelja dužnika.

Ovi modeli omogućavaju bržu zaštitu prava deteta, što bi Srbija mogla da primeni kroz buduće zakonske izmene.

3. Međunarodne konvencije

Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i Haške konvencije o međunarodnom ostvarivanju potraživanja izdržavanja dece. Ovi dokumenti obavezuju Srbiju da:

• Omogući efikasan pravni put za utvrđivanje i naplatu alimentacije.

• Saradnju sa drugim državama u pronalaženju roditelja-dužnika u inostranstvu.

• Brzo izvršenje odluka donetih u drugim državama, naravno uz poštovanje procedure.

Iako međunarodna saradnja ponekad može biti spora, pojednostavljeni procedure dopisivanja i razmene podataka donose pozitivne rezultate.

III. Izazovi u izvršenju sudskih odluka o alimentaciji

1. Nedostatak redovnih primanja

Jedan od glavnih problema jeste situacija kada roditelj-dužnik nema redovno evidentiranu zaradu ili radi „na crno“. Čak i kada sud utvrdi iznos alimentacije, izvršenje odluke može biti otežano zbog nedostatka vidljive imovine ili prihoda.

2. Odugovlačenje sudskih postupaka

Iako su novim izmenama procedure postale brže, roditelji-dužnici često koriste pravne mere kako bi odložili izvršenje sudske odluke. U 2024.–2025. godini prosečno trajanje parničnog postupka iznosilo je oko 6 meseci, što je poboljšanje u odnosu na prethodnih 9 meseci, ali ipak predstavlja izazov za decu koja čekaju isplatu.

3. Kaznene mere

Zakon predviđa kazne za neplaćanje alimentacije, uključujući i zatvorsku kaznu do dve godine, ali se u praksi retko primenjuju zatvorske kazne. Često se odlučuje za novčane kazne ili uslovne osude, što iz perspektive poverilaca može delovati nedovoljno delotvorno.

4. Nedostatak jedinstvenog informacionog sistema

Trenutno ne postoji centralizovana elektronska baza podataka koja povezuje sve relevantne institucije, što otežava praćenje promena adrese dužnika, prihoda i imovine. Vlada je najavila projekat “e-Porodica” koji bi trebalo da integriše podatke iz različitih sistema, ali realizacija još uvek traje.

IV. Novine u zakonodavstvu i praksi 2025

1. Izmene Porodičnog zakona

Od početka 2025. godine stupile su na snagu izmene koje:

• Preciziraju način utvrđivanja visine alimentacije pomoću formule koja uzima u obzir mesečne prihode dužnika, osnovne životne troškove deteta i eventualne dodatne potrebe.

• Ograničavaju mogućnost snižavanja alimentacije bez odgovarajućih dokaza o trajnom pogoršanju finansijske situacije.

• Ubrzavaju prelazak na izvršenje: ukoliko dođe do neplaćanja duže od dva meseca, drugi roditelj može odmah pokrenuti izvršni postupak.

2. Jačanje uloge javnih izvršitelja

Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju proširuju ovlašćenja izvršitelja:

• Omogućena je brža provera bankarskih računa, kao i pristup podacima Poreske uprave i Nacionalne službe za zapošljavanje.

• Postupci oduzimanja imovine, poput automobila i luksuznih predmeta, su pojednostavljeni.

• Povećana je saradnja sa Agencijom za privredne registre, što olakšava proveru imovine dužnika.

Zahvaljujući tim merama, prva polovina 2025. godine beleži značajan rast uspešnosti izvršenja alimentacionih potraživanja, za oko 25% više nego u istom periodu prethodne godine.

3. Međunarodna saradnja i „e-razmena“ podataka

U oblasti prekogranične naplate alimentacije, uspostavljen je sistem elektronske razmene podataka sa državama koje su potpisnice Haške konvencije. Na taj način:

• Sudovi i ministarstva brže identifikuju gde se dužnik nalazi i da li ima redovna primanja.

• Postoji mogućnost priznavanja srpskih sudskih odluka u inostranstvu, odnosno stranih presuda u Srbiji, preko elektronske razmene dokumenata.

Prema izveštajima Ministarstva pravde, do avgusta 2025. registrovano je preko 300 uspešnih slučajeva prekogranične naplate, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodne godine.

V. Statistika i primeri iz pravne i sudske prakse

• Prosečna mesečna alimentacija u urbanim sredinama, kao što su Beograd i Novi Sad, kreće se između 15.000 i 20.000 RSD, dok su iznosi nešto niži u manjim gradovima – oko 8.000 do 12.000 RSD.

• Prosečno trajanje parničnog postupka za utvrđivanje alimentacije smanjilo se sa 9 na oko 6 meseci, zahvaljujući ubrzanju sudskih procedura.

• Dugovi po osnovu neplaćenih alimentacija mogu dostići i nekoliko miliona dinara ukoliko roditelj duži niz godina izbegava plaćanje.

Primeri iz prakse:

• Jedna majka iz Niša uspela je da, nakon dve godine, dobije pravnosnažnu presudu za alimentaciju za dvoje dece. Dužnik je u međuvremenu otvorio agenciju u drugom gradu i nije imao redovna primanja, pa je tek posle angažovanja javnog izvršitelja postignuto naplaćivanje duga od oko 650.000 RSD.

• U Beogradu, slučaj oca koji je radio u inostranstvu pokazao je da, uz saradnju srpskog i austrijskog suda, alimentacija može biti direktno skidana s plate, čak i nakon višegodišnjeg izbegavanja plaćanja.

VI. Saveti za roditelje

• Čuvajte svu dokumentaciju: Ugovori, bankovni izvodi, elektronska komunikacija i drugi dokazi o prihodima dužnika mogu biti presudni za uspešno utvrđivanje vaših prava.

• Kontaktirajte centar za socijalni rad: Ovi centri mogu pomoći u prikupljanju dokaza i sastavljanju izveštaja za sud.

• Ne odlažite: Ukoliko roditelj ne plaća alimentaciju duže vreme, preporučuje se da odmah pokrenete postupak za utvrđivanje ili izvršenje odluke, jer se dug brzo „sakuplja“.

• Razmotrite medijaciju: Ako su odnosi sasvim prihvatljivi, medijacija može biti brži i manje stresan način da se postigne dogovor.

• Obratite pažnju na međunarodne okolnosti: Ako dužnik živi u inostranstvu, upoznajte se sa procedurama Haške konvencije ili bilateralnim sporazumima koji mogu ubrzati priznavanje presude.

VII. Perspektive i rešenja za budućnost

• Uspostavljanje državnog alimentacionog fonda: Iako postoje finansijski i politički izazovi, postoje rasprave o stvaranju fonda koji bi privremeno isplaćivao alimentaciju deci, dok bi naknadno država potraživala dug od roditelja-dužnika.

• Jača kontrola neformalnih prihoda: Pomoću Poreske uprave i inspekcija moglo bi se lakše kontrolisati rad „na crno“, čime bi se smanjila mogućnost skrivanja prihoda.

• Digitalna transformacija: Projekat “e-Porodica” obećava bržu identifikaciju imovine dužnika i efikasnije sprovođenje izvršenja, što može značajno skratiti vreme postupka.

• Obuka sudija i izvršitelja: Redovna stručna usavršavanja mogu doprineti kvalitetnijem i bržem donošenju odluka.

• Podizanje svesti: Kampanje koje ističu da je alimentacija pravo deteta, a ne dodatna pomoć, mogu doprineti smanjenju broja neplaćenih alimentacija.

VIII. Zaključak

Alimentacija u Srbiji 2025. ostaje izazov za sudove, roditelje i, najpre, za decu koja zavise od redovnog izdržavanja. Iako su neka unapređenja postignuta – poput ubrzanih sudskih postupaka, jačih ovlašćenja izvršitelja i bolje međunarodne saradnje – još uvek postoje problemi kao što su siva ekonomija, nedostatak državnog fonda i dugi sudski postupci.

Poređenjem sa zemljama regiona i Evropskom unijom, jasno je da modeli kao što su državni fondovi ili specijalizovane agencije mogu unaprediti situaciju, ali njihova primena zahteva finansijsku stabilnost i političku volju. U svakom slučaju, ključ uspeha leži u pravovremenom reagovanju roditelja, prikupljanju relevantne dokumentacije i, naravno, stručnoj pravnoj pomoći koja stavlja interes deteta na prvo mesto.